Putujem sreco i radujem se tome,
i pored zime hladno mi nije,
zurim se samo pogledu tvome,
i da ti stignem,
stignem sto prije.

Zorom ti ranom odnosim noci,
gledam te kradom ocima vedrim,
jos kad bi htela nikada ne proci,
pa da te ne pratim samo pogledom jednim.

Ovdje se za mene rodila nada,
u tebi sam srece nasla za sebe,
nije mi tesko ni previse rada,
sve mi je milo i lako zbog tebe.

Putujem sreco,
evo se vracam,
oblak se sivi nadamnom svio,
danas zbog cutnje,
samocom placam,
danas si samnom premalo bio.

Ovdje je neka smrtna tisina,
njise se samo veliki voz,
cuje se skripa njegovih sina,
u njemu sam sama,
samcata skroz.

I sutra cu zorom pohitati tebi,
valjda ce vreme brzo mi proc,
pa zasto me tada cekao ne bi,
ako cu sutra sigurno doci.